Често слушамо старије како говоре о средњој школи као о најлепшем периоду свог живота. На крају тог путовања неки од нас ће отићи на факултет, неки ће пронаћи посао, али сам сигурна да ће свако од нас понети делић ове школе ту, у срцу. Оно што бих ја волела да ученици ове елитне гимназије памте јесу сигурно Борини дани.
Борини дани формално, обележавају Дан школе. То је оно што сви знају и на шта сви помисле када се помене Дан школе, међутим постоји једна мала тајна. Борини дани представљају време када се деца и професори друже и боље упознају. Недеља Бориних дана испуњена је активностима које су осмишљене тако да истакну, па чак и нагласе таленат појединца и добар тимски рад. Деца и професори имају могућност да проводе квалитетно време учествујући на радионицама и у самој припреми ове, даћу себи за право да кажем, велике манифестације.
Дан 1. – Овогодишњи Борини дани почињу у понедељак 11. априла. Отварање је обележено Свечаном академијом са почетком у 18 сати. Ове године свечана академија била је посвећена великом песнику, П. П. Његошу и на тај начин обележено је 50 година од рушења његове капеле на Ловћену. Волела бих да истакнем ученика четвртог разреда рачунарског смера, Андреја Мадановића, који је осмислио апликацију која визуелно приказује поновно грађење већ поменуте капеле. Такође, овогодишњу свечану академију улепшали су својим присуством, академик Матија Бећковић и антрополог Бојан Јовановић. Први дан почео је ИТ даном. Овај догађај усмерен је на промоцију дигиталног света и његово боље упознавање. Посвећен је технологији, програмирању и информатици. Иако у Бори постоји рачунарски смер који се ове године максимално потрудио у организацији овог дана, радује ме што могу истаћи и ангажованост осталих смерова.
Међутим, званично Дан 2. – Другог дана, решили смо да проширимо друштво, те је наша школа 12.04. одржала Дан отворених врата. Огромна врата наше школе била су отворена за ђаке основних школа који су желели да се боље упознају са будућим ,,радним местом“. Школа је била украшена штандовима који су истицали карактеристике свих смерова. као и могућности које он пружа. Не бих пуно из личног угла, али волела бих да споменем да никада гласнији смех нисам чула него тог дана.
Дан 3. – Трећи дан је започео тако што су у школу улазила маскирана лица деце и професора. Међутим, поред, морам рећи, изврсних маски, лица су им красили и холивудски осмеси који се Бога ми, не виђају често, сем ако нисте на црвеном тепиху сваког дана. Овогодишња тема маскенбала били су филмови и књиге. Разредне старешине заједно са ученицима бирали су филм или књигу у коју би се маскирали. Поред маскенбала одржане су и Игре без граница где су ови млади људи показли највећу особину људскости а то је, тимски дух. Игре без граница ове године чиниле су игрице попут скакања у џаковима, добацивање јајима итд. Показан је изузетан тимски рад и жеља за дружењем са својим вршњацима, а, такође, показан је и велики квалитет саме гимназије, а то су будући велики људи који ће препричавати догађаје баш из ове школе.
Дан 4. – Четвртог дана у нашој школи нису одржани Евровизија и Олимпијске игре али Боровизија и Дан спорта били су подједнако успешни. 14. април почео је спортским даном. Организована су такмичења у одбојици, фудбалу и кошарци на којима су ученици показали изузетну наклоњеност спорту и жељу да покажу свој таленат. Kада говоримо о музици, у склопу Бориних дана одржано је нешто веома несвакидашње, а то је Боровизија. Ученици са талентом за музику бирају земље чију би музику волели да представе и међусобно се натпевавају. Ово је наша Евровизија само са много јачим печатом због силног труда који деца улажу да све буде на високом нивоу. Ове године били смо у прилици да чујемо све, од балада до rock’n’roll-а, од српског до шпанског и италијанског, али најважнија је добра забава која је уз овај догађај загарантована. На крају овог сунчаног и испуњеног дана, ученици су у сали школе организовали журку како би се растеретили и прославили успешно завршен дан. Ове вечери школа се закључавала мало касније него обично 😉
Дан 5. – 15.04. пети, али нимало мање значајан, последњи дан Бориних дана. The last day је обележен Боранијадом, такмичењем у кувању који се одржао у дворишту школе. Школско двориште било је испуњено опојним мирисом слаткиша и сланиша направљеним од стране ученика. Борини дани завршени су Свечаним затварањем које је обележено представом ,,Лајање на звезде“ од стране матурната којима је ово била задња прилика да засијају у свом најбољем светлу. На самом затварању додељене су награде свим учесницима који су победили на свим поменутим активностима . Такође, изгласан је ..најпрофесор“ и ту титулу са поносом однела је проф. математике Тамара Милошевић.
На самом крају волела бих, у име свих ученика, да се захвалим свим професорима који су помогли у организовању саме манифестације. Хвала, такођ,е и помоћним радницима који су трпели пробе на којима су, сигурна сам, видели свашта али и даље били ту. Волела бих да истакнем велико ангажовање хора и школског бенда који су сваку па и ову манифестацију учинили незаборавном.
Извинила бих се ако сам нешто испустила и додала бих велико хвала директору школе Ненаду Стефановићу који је сваки догађај пропратио уз велику подршку ученицима.
Аутор текста: Марта Мишић III/7
