Драги наши ђаци,

Гимназија „Бора Станковић“ у сарадњи са ДМВ библиотеком „Анђелко Крстић“ организује такмичење у препознавању аутора и текста цитата. ДМВ библиотека ће поклонити три наслова најуспешнијим ученицима и то по следећем распореду прво место: Понижени и увређени, Ф. М. Достојевски, друго место: Жудња за животом, Ирвинг Стоун и треће место: Није фер,  Давиде, Ефраим Кишон. Потребно је да своје одговоре са потписаним именом презименом и одељењем предате наставнику српског језика и књижевности до 11. јуна. Срећно свима!

 

1.

„Не знам јој крштено име. Ван села где је рођена, и махале где је одрасла, сумњам да и други ко зна. Она је своје девојачко име „сахранила на очеву прагу“ кад је пошла и удала се за Трајка Ђелиног. У кући код младожење, кад је као невеста дошла, имала је само свекрву. Печалбарски рад, одвојен од куће, по варошима и удаљеним земљама, убио је задругарски живот. Један зарадио више, други мање; овај купио жени кондуре од „видела”; другој криво што је њен заостао на печалби и није дошао ове јесени кад га је она очекивала, и ето свађе и деобе.“

 

2.

„Често се деси да наиђе гуслар, обично Црногорац неки, испоснички мршав, сиротињски одевен, а правог држања и светла погледа, изгладнео а стидљив, горд а упућен на милостињу. Он седи неко време у ћошку упадљиво повучен, не поручује ништа, гледа преда се и прави се невешт и равнодушан, па ипак се види да има других и другачијих мисли и намера него што му изглед казује. У њему се невидљиво рву многа супротна и непомирљива осећања, а нарочито величина онога што носи у души са бедом и слабошћу онога што може да изрази и покаже пред другима. Због тога је увек помало збуњен и несигуран пред светом.“

 

3.

„Четири-пет година ваљда нисам могао да се помирим с тим да сам емигрант и да је та ствар дефинитивно свршена. Непрестано ми се чинило да ће се једног дана, можда већ, ево, изјутра, појавити неко ко ће ме ухватити за мишку, опалити ми шљагу и рећи: „Мали, доста си се зезао, ‘ајде сад кући.“ И ја ћу мирно поћи. – Нико се, наравно, није појавио. А ја сам због тога чак некако био и помало увређен. Бранио сам се, кажем, и из Аустрије сам само због тога побегао у Француску, и у Француској сам чак расположење; само гледају у чашицу пред собом, где на сјајној површини ракије назиру жељене победе, гледају бојеве и јунаке и славу и сјај којих у свету нигде нема… Бранио сам се, кажем, и из Аустрије сам само због тога побегао у Француску, и у Француској сам чак  једног типа због тога испребијао, па сам онда морао да одем још даље – овамо, у Шведску – али кад све то прође, човек више никако не може да буде сигуран да зна шта је стварно радио.“

 

4.

„Кад будем још млађи

(У даљем тексту КБЈМ)

 Предложићу министру

просвете

Да укине српски језик

Ако не уназад

Оно унапред

Ако не неписменима

Оно бар ђацима

Ако не викендом

Оно радним данима

Ако пређемо на евро

Морамо и на енглески

Не иде евро и српски

И јаре и паре

Коме се у време транзиције

Омакне нека српска реч

Не треба му одмах скидати

 главу

Бар не први пут“